После много мука са дрвеним мостом који је премошћавао Мораву, у лето 1899. године Трстеник је добио нови челични мост који је наручен код бечке фирме "Гридл". Попински каменоресци су исклесали камен за тумбасе и у наредних сто година овај мост је био симбол вароши и култно место малих и одраслих, младих и старих. Први пут срушен му је десни челични лук у ноћи 24. октобра 1915. године када се мислило да ће се рушењем моста зауставити надирање аустријске солдатеске. Обновљен је 1922. године и одолевао је свим недаћама све до свог стотог рођендана 1999. године.
Био је петак, 30. арпил 1999. године. Већ више од месец дана Србију је варварски бомбардовала авијација НАТО пакта. Прошло је подне, 14:10, леп сунчани дан. Стари мост нема никакву стратешку важност али је симбол града као што су и "Куле близнакиње" биле симбол једног града. Снажне детонације потресају град и симбола више нема а нови мост, способан да прими на себе и најтеже тенкове био је само триста метара низводно. Њега НАТО није дирао. Требало је убити успомене. Двоје људи на мосту је убијено а седамнаесторо повређено. Сутрадан, 1. маја, још два пројектила. Легенда града је докрајчена и то баш у години када је требало да слави свој стоти рођендан.
Данима је народ стајао над рушевинама не верујући да моста више нема али после сто година, ето, и то се десило. Направљен је нови мост на истом месту али успомене и сећања су остала на оном старом који је тако бесмислено и немилосрдно срушен..