![]() |
| Са свечаног отварања "Јефимијиних дана 2015." |
![]() |
Двадесет осме „Јефимијине дане“ отворио је председник Општине Трстеник, Мирослав Алексић.
„Дела која су за Српску државу учиниле Јефимија и Милица не смемо заборавити, посебно ми који живимо у Трстенику, јер су ове две храбре и часне жене, након смрти Лазара, а у најтежим тренуцима за Србе и Србију управљале земљом. Кроз сећање на Јефимију и Милицу сећамо се и учимо о Србији, Косову и о себи. Да бисмо данас знали куда идемо и шта желимо, морамо пре свега да знамо ко смо и где су нам корени. Да бисмо доносили одлуке о будућности Косова морамо да се присетимо прошлости ове свете земље у којој су велику улогу имале Јефимија и Милица. „Јефимијини дани“ допринос су сећању на њих и прилика да од најумнијих људи које ова манифестација окупља, чујемо различита мишљења“, рекао је приликом отварања манифестације Алексић.
За више од две и по деценије постојањаманифестације у Трстенику, Јефимији у част говорили, говорили су највећи књижевници и глумци попут Матије Бећковића, Десанке Максимовић, Мире Алечковић и Валерија Латињина.
Гост вечерашњекњижевне вечери биће Др Бабкен Симоњан, јерменски песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Републике Србије у Републици Јерменији који је, поред дела најзначајних српских песника и писаца, на јерменски језик превео и дела Јефимије Мрњавчевић.Књижевно вече почиње у 20:30 часова уВећници Народног универзитета.


„Јефимијини дани“ настављају се у четвртаккада ће уМузеју Народног универзитета бити представљен тематски зборник „Књегиња Милица- Монахиња Јевгенија и њено доба“. Зборник представља скуп научних радова са научног симпозијума одржаног у оквиру обележавања прошлогодишњих „Јефимијиних дана“.
Централна манифестација „Јефимијиних дана“ одржаће се у суботу, 20. јуна у порти манастира Љубостиња, а "Похвалу кнезу Лазару" говориће глумица Уна Ђелошевић. У делу програма „Песничка приношења“ учествоваће Иван Негришорац, Селимир Радуловић, Милица Јефтимијевић Лилић, Сунчица Денић, Мирослав Цера Михајловић, Живорад Недељковић и Бабкен Симоњан.

Архива





